Nakon provedenih javnih tribina o unapređivanju zakonskih propisa iz oblasti lokalne samouprave u cilju iniciranja i podrške donošenja Zakona o principima lokalne samouprave na državnom nivou, u Tuzli je, dana 8.2.2008. godine, u hotelu „Tuzla“, sa početkom u 11 sati, održan okrugli sto na koji su pozvani učesnici sa održanih javnih tribina.

Važno je naglasiti da su se ovom pozivu odazvali pozvani učesnici iz svih lokalnih zajednica i to ne samo onih u kojima smo održali javne tribine, nego i lokalnih zajednica koje zbog svog teritorijalng položaja nisu inklinirali lokalnim zajdnicama u kojima su se tribine održavale.

Pored pozvanih učesnika, predstavnika vlasti bilo izvšne, bilo predstavničke lokalnih zajednica, upućene pozive su prihvatili i predstavnici partnerskih nevladinih organizacija u projektu, koje takođe podržavaju ovu inicijativu.

U radu okruglog stola aktivno je uzelo učešće 39 učenika.
Uz sam poziv za okrugli sto, svi ozvani učesnici du dobili i sačinjeni prijedlog nacrta Zakona o principima lokalne samouprave koji se želi ponuditi Parlamentu BiH na usvajanje, kao i amandmani na ustav BiH. Kako bi se pozvani učesnici mogli pripremiti i dati, ukoliko ih imaju, svoje prijedloge i sugestije na ponuđeni tekst.
Takođe, na tribini je učesnicima bila dostupna i brošura koju smo u sklopu ovog projekta sačinili sa svim važećim propisima u BiH o lokalnoj samoupravi.

Ovim okruglim stolom su predsjedavali i vodili ga gosp. Vehid Šehić, dipl. pravnik i gosp. Mirko Pejanović, doktor sociologije, kao članovi ekspertnog tima, koji su u kratkom uvodu obrazložili ponuđene odredbe samog teksta zakona.

Uz vrlo aktivno uključivanje svih učesnika okruglog stola, koji su iznosili prije svega podršku ovakvoj jednoj inicijativi, odnosno projektu kojim se želi razriješiti status i položaj lokalnih zajednica u cijeloj BiH, odnosno uticati na rješavanje problema lokalnih zajednica sa kojima se susreću nosioci lokalne vlasti u oba entiteta BiH. Stoga se većina učesnika koja se javila za riječ iznijela i svoja mišljenja o ponuđenom tekstu i ukazivala na probleme koji bi takođe trebali biti riješeni kroz odrdbe ovog Zakona. Insistirajući da one budu i jasnije definisane.

Stoga su svi prijedlozi i sugestije na ovaj ponuđeni tekst Zakona u najvećem dijelu išle u sljedećem pravcu:
- Da odredbe ovog Zakona sadrže i definišu finansijska prava lokalnih zajednica;
- Da se u ustavnim amandmanima i ponuđenom tekstu zakona tačnije definišu obaveza i način obebjeđivanja sredstava lokalnih zajednica;
- Da se u članu 5 ponuđenog teksta obavezno definišu i prava lokalnih zajednica. Sa posebnim akcentom da finansijska prava lokalnih zajednica budu procentualno utvrđena;
- Takođe da se u članku 11, 12 i 13 ponuđenog teksta tačnije odrede i definišu institucije gradskog vijeća i općinskog vijeća;
- Zatim da u odredbama ovog zakona bude definisano i raspolaganje resursima lokalnih zajednica. Odnosno, da se to ne prepušta odredbi „u skladu sa zakonom“ jer te zakone donose entiteti na koje nosioci vlasti lokalnih zajednica nemaju uticaja. A to znači da stoga prava lokalnih zajednica trebaju biti decidno utvrđena, kada je u pitanju raspolaganje resursima lokalne zajednice. Kao i da u odlučivanju u resursima lokalne zajednice moraju biti uvrštene i odredbe o načinu neposrednog učeća građana kada je u pitanju odlučivanje o tome.
Jer od svakog resursa lokalne zajednice se mora znati šta tačno dobija lokalna zajednica, obzirom da je to njena imovina. Jer danas lokalne zajednice nemaju nikakve finansijske koristi od korištenja njenih resursa. Iz razloga što je to prije svega evropski standard koji treba biti utvrđen i uređen ovim Zakonom;
- Takođe, zajednički stav svih učesnika je bio, da u osnovi ovaj Zakon treba da sadrži kroz svoje odredbe sve evropske standarde lokalne samouprave. Posebno iz razloga što želimo ući u Evropsku Uniju i ako i kada budemo potpisali Sporazum o pridruživanju svi propisi će morati biti mijenjani i donositi se novi ukoliko nisu u skladu sa standardima i propisima Evropske Unije;
- Takođe, učesnici su predložili da u ponuđeni tekst Zakona trebaju biti ugrađene i odredbe o pravima i obavezama ekološke zaštite lokalne zajednice kada je u pitanju korištenje njihovih resursa;
- I na kraju, prijedlog učesnika je takođe bio da se ovaj zakon treba donijeti kao Zakon lex specialis, a što bi značilo da ima jaču pravnu snagu u dijelu svih odredbi drugih zakona i propisa koji su u suprotnosti sa njima.

Konačno, nakon trosatne diskusije, iskristalisao se i zajednički prijedlog svih učesnika okruglog stola, da bi bilo dobro da se prerađeni tekst ponuđenog zakona koji treba da uradi ekspertni tim takođe dostavi i Direkciji za evropske integracije, kako bi se i oni uključili u sam postupak predlaganja ovog Zakona Parlamentu, te samoj parlamentarnoj proceduri.

Ovi prijedlozi i sugestije učesnika okruglog stola, kako predstavnika vlasti lokalnih zajednica te NVOa su dostavljeni ekspertnom timu koji će imati u obavezu da prihvatljivi dio navedenih prijedloga i sugestija ugradi u ovaj tekst nacrta Zakona.

Na kraju, ono što je važno istaknuti je, da smo izuzetno zadovoljni i sugestijama i suštinom i brojem aktivnih učesnika ovog okruglog stola jer to očito pokazuje da ova inicijativa i cilj projekta ima punu podršku predstavnika lokalnih vlasti velikog broja lokalnih zajednica i što je važno iz oba entitea, kako bi se poboljšao položaj i status lokalnih zajednica i kako bi se uveli istinski evropski standardi lokalne samouprave i u zakonodavstvo BiH. Čime bi se podstakao i proces decentralizacije političke i finansijske vlasti u oba entiteta.

Rad okruglog stola propratili su i svi pozvani mediji, kako pisani tako i elektronski koji rade i djeluju na području Tuzlanskog kantona. Stoga je prilog o ovoj inicijativi i ciljevima emitovan i na državnoj kao i federalnoj TV kući.

Tekst ponuđenog Zakona za ovaj okrugli sto sačinjen od strane ekspertnog tima je sastavni dio ovog izvještaja.